Počinje 22. Pančevački Jazz Festival

okt 30 2019 /

Počinje 22. Pančevački Jazz Festival

Ovogodišnje, dvadeset drugo izdanje Pančevačkog Jazz Festivala održaće se od 31. oktobra do 2. novembra u organizaciji Kulturnog centra Pančeva.

Radi se o manifestaciji koja se najpre stidljivo pojavila krajem devedesetih radi promocije domaće scene, da bi tokom dvehiljaditih, iz godine u godinu, doživljavala veliki uspon kao internacionalno relevantan događaj, sa velikim brojem novinara iz SAD i Evrope koji ga redovno prate. Poslednjih nekoliko godina, Pančevački Jazz Festival staje uz rame sa Beogradskim Jazz Festivalom i Nišvillom, kao jedan od tri najrelevantnija festivala ove muzike u Srbiji.

Ovogodišnji program traje tri dana te donosi zanimljiv presek američke, evropske i domaće džez scene, odnosno kombinaciju tradicionalnih i modernih pogleda na ovaj žanr u 21. veku. Prve festivalske večeri, 31. oktobra u Dvorani Kulturnog centra Pančeva nastupiće tri muzička sastava: domaći Dragan Ćalina Quartet, američko-indijski Cross Currents Trio i Shay Hazan Quinter iz Izraela.

Dragan Ćalina će sa svojim kvartetom održati koncert prve festivalske večeri, sa početkom u 20 sati. Osam godina je proveo radeći i školujući se u Amsterdamu, a nakon povratka u Srbiju snimio je svoj prvi autorski album „Circle“, polazeći od dobro znane tradicije džeza. No u tim koordinatama pronalazi način da bude veoma raznovrstan, te da ostavi prostora vanserijskim solistima da „povuku“ muziku kao uzbudljivim improvizacijama.

Iste večeri, od 21.30 na programu je koncert festivalskih zvezdi - sastava Cross Currents Trio. Postava u kojoj sviraju basista Dave Holland, saksofonista Chris Potter i tablista Zakir Hussain predstavlja ono najbolje iz istorije džeza i indijske muzike. Od kasnih šezdesetih do danas, Holland, Hussain i nešto mlađi Potter su se pojavili - u svojstvu bendlidera ili gostujućih muzičara - na stotinama albuma i zbirno su sakupili preko 100 godina kontinuiranog i uspešnog bivstvovanja na svetskoj džez sceni. Ovim superstarovima nisu potrebna druga referentna imena koja bi im podigla ugled; ona su ta koja svojom zvučnošću daju značaj karijerama drugih džez muzičara, koji će možda jednog dana doseći njihov zvezdani status.

Poslednji nastup prve festivalske večeri, od 23 sata, rezervisan je za izraelski Shay Hazan Quintet. Ovaj 30-ogodišnji kontrabasista je prošle godine objavio prva autorska izdanja pod svojim imenom, a muziku svog kvinteta svoja temelji u estetici čikaške scene šezdesetih i sedamdesetih, bliske postavi Art Ensemble of Chicago. Njegova je muzika snažna i buntovna, baš kao i njen autor. Temama svojih pesama on skreće pažnju i na globalne probleme poput migrantske krize, te desničarskih politika, ispred kojih stavlja ljubav i otvorenost prema drugim kulturama kao vrhovnu vrednost.

Druge festivalske večeri, 1. novembra u Dvorani Kulturnog centra Pančeva nastupiće tri muzička sastava: austrijski Little Rosies Kindergarten, američki Mark Guiliana Beat Music, i Péter Rozsnyói Trio iz Mađarske.

Sa austrijske džez scene, koja poslednjih desetak godina doživljava vrtoglav uspon, dolazi ansambl Little Rosies Kindergarten, koji čini čak 13 članova u atipičnoj big-bendovskoj formaciji. Ovaj sastav, koji će nastupiti na otvaranju druge festivalske večeri u 20h, bazira se na demokratskim načelima u autorskom pogledu, dok vokali često više duguju pozorišnoj i kabaretskoj estetici. Little Rosies Kindergarten u svom izrazu nalaze mesta kako za džez avangardu, tako i za modernu kompoziciju, odnosno alternativni pop i rok.

Od 21:30 nastupiće zvezde večeri, američki sastav Mark Guiliana Beat Music. Frontmen ovog benda, renomirani američki bubnjar koji je sarađivao sa Avishaijem Cohenom, Bradom Mehldauom i drugim vedetama savremenog džeza, savršen je primer slobodnog, kreativnog muzičara 21. veka. Muzika Guilianinog benda Beat Music evocira stil osamdesetih, istaknut prepoznatljivim šmekom sintova i starih ritam mašina, no uspešno inkorporiran u stil uzavrelog njujorškog džeza 21. veka.

Mađarski pijanista Peter Rozsnyoi će se pančevačkoj publici predstaviti u 23h u formi pijanističkog trija, utemeljenoj u tradiciji koju su decenijama gradile legende poput Billa Evansa, Keitha Jarretta, te u novije vreme muzičari poput Brada Mehldaua ili Torda Gustavsena. Njegov je aranžerski stil utemeljen u najboljoj tradiciji džeza pedesetih godina prošlog veka, odakle rado odlazi u džeretovski razigrane improvizacije ispunjene vokalnim usklicima. U baladerskim numerama delikatan je poput Evansa, a nisu mu strane ni klasičarske vinjete utemeljene u fascinaciji Bachovom muzikom.

Poslednje veče, 2. novembra u Dvorani Kulturnog centra Pančeva, nastupiće domaći sastav MING Kvartet, Charles Tolliver All-Stars i Paolo Fresu Trio.

MING kvartet će otvoriti veče u 20h, a njegove članice su Milica Dobrić, Ivana Dimitrijević, Nataša Pejčić, i Gorica Šutić. Inicijatorka čitave ideje je pijanistkinja Nevena Pejčić, koja uz vokalnu četvorku okupila i kontrabasistu Davida Gegića, te bubnjara Aleksu Milijanovića. Koncept džez standarda u novim i originalnim aranžmanima okosnica je čitave istorije džeza, te naročito klupskih svirki i džem sešna, no MING kvartet ovom poduhvatu pristupa sa studioznošću karakterističnom za ambiciozne autorske projekte.

Na albumu „Paper man“, snimljenom 1968. godine, Charles Tolliver je okupio sam krem tadašnje džez scene, te je na tragu tadašnje Blue Note estetike i pod snažnim uticajem Freddieja Hubbarda, snimio vrhunsko delo koje je verodostojno reprezentovalo tadašnju hard-bap eru. Pedesetogodišnjicu ovog izdanja Tolliver obeležava nizom koncerata na kojima izvodi originalan repertoar s albuma, te će ovom prilikom omogućiti i publici u Pančevu da doživi delić slavne džez istorije. Ovaj koncert na programu je u 21:15 poslednje festivalske večeri.

Konačno, festival zatvara jedna od najvećih zvezda italijanskog i evropskog džeza, trubač Paolo Fresu. Na albumu “Tempo di Chet”, koji će predstaviti u Pančevu, Fresu kombinuje neke od najpoznatijih Bakerovih kompozicija sa originalnim autorskim pesmama, vraćajući nas u zvučni svet pedesetih i šezdesetih godina prošlog veka. Ovaj trubač nije samo muzički reinkarnirao najbolje momente njegovog sviračkog stila, već tokom više od tri decenije karijere pleni i scenskom harizmom, stilom, delikatnom pojavnošću kakvu je istorija džeza zabeležila upravo kod Cheta Bakera.